31. stranica knjige ˝Život˝

Nisam pisala od travnja. Zašto? Jednostavno mi se nije dalo, da budem iskrena. No, dobila sam inspiraciju od Mihaele, tako da je i to riješeno.

Završila sam sedmi razred. Iskreno, pomalo me strah. Naravno, prošla sam s pet, ali možda ipak neću imati dovoljno bodova za Opću gimnaziju, a stvarno bih htjela tamo upasti. Previše sam se opustila, ali zaklela sam se da ću ovu zadnju godinu osnovne dati sve od sebe. Ha. Zadnju godinu osnovne. Zadnju. Kao da je moj brat tek jučer završavao osmi razred, a sada ću ja to učiniti, a on će poći u drugi razred srednje. Vrijeme zaista leti. Čovječe, morat ću se pobrinuti i za krizmu. Ah. To mi se stvarno ne da. Zapravo, možda i neću morati. Mislim, nisam imala vjeronauk od petog ili šestog razreda, tako da, tko će ga znati?

U međuvremenu sam nastavila čitati sagu Pjesma Leda i Vatre i, iskreno govoreći, bolje je od... Tolkiena. Nisam mislila da ću to ikad reći, ali zaista jest. Puna je bitaka, smrti, šokova, a ima tu i dosta seksualnog sadržaja, ali to nije ništa što ja osobno ne mogu podnijeti. Vrlo je realistično, i pisac je prikazao sam život. Prije par dana sam pročitala treći dio, i po mom mišljenju, najbolji. Pisac je stvarno genijalan, i nikad ne znaš što će se dalje dogoditi. Nije neobično da ubije tri glavna lika u jednoj knjizi, iako bi po nekim glupim pravilima trebalo biti da svi ostanu živi iako su ih pogodili sa četredeset i sedam strijela... i živjeti sretno do kraja svojeg života. Toga nema tu; kladim se da sad vidite zašto mi se saga toliko sviđa. Moj otac također čita isto, kao što sam već spomenula, i nikad mi to nije palo na pamet do sad, ali zaista sam ponosna na sebe što oba moja roditelja smatraju da sam dovoljno zrela, pametna i sposobna podnijeti knjige takvog sadržaja. Iskreno, saga jest brutalna i nije za sve. Tako da, čestitke meni i mojim roditeljima što me ne ograničuju na neke glupe, ljubavne priče za desetogodišnjakinje! Oh, i da, doznala sam da je i serija po tome napravljena, i moram se baciti u akciju skidanja epizoda. Nadam se da će serija biti tako dobra kao i knjige, iako sumnjam.

Što se tiče mog pisanja, ima tu dosta ideja, i čak sam rekla mami da mi kupi jednu veliku bilježnicu da počnem pisati jednu priču. Znam, znam, sad sigurno mumljate sebi u bradu: "U 21. stoljeću, zašto pišeš ručno?!" Odgovor je zato što je moj mozak jedna velika zbrka i sposobna sam promijeniti svoje mišljenje o jednom odlomku onog što sam napisala deset puta u tri sekunde, a laptop mi to i dopušta, dok prekrižiti svaku drugu riječ u bilježnici baš nije tako jednostavno i elegantno. Šta ću, kad sam perfekcionista i ništa mi nije dovoljno dobro. To podosta živcira, i sigurna sam da baš uvijek ne mogu sve loše napisati, iako to u tom trenutku mislim. Dosad sam napisala jednu jedinu rečenicu, i jučer kad sam krenula opet pisati, nisam mogla naći penkalu iako sam je zakvačila za bilježnicu... Kunem se, nikad ništa nije tamo gdje ja to ostavim!

Opet sam počela igrati Sims 3 i Call of Duty Modern Warfare 4. Što se Simsa tiče, sve je puno bugova i ostalih sranja pa obično odigram Simse par minuta svaki treći dan, a onda ugasim. A što se CoD-a tiče, još uvijek sam loša u tome, i još uvijek je sve puno kretena. Tako da, ništa novo.

Jučer smo roštiljali i bilo je zakon. Buraz i ja smo morali stavljati meso na štapiće, iako je bilo jako žilavo i obično mi je trebalo 15 minuta da jedan komad nataknem gore, da ne spominjem koliko puta sam se upiknula u prst. Naravno, onda je došao tata i počeo sve to tako carski stavljati na štapiće da smo bili posramljeni i primoreni reći mu da ode, kako bi se mogli nastaviti mučiti. Kasnije smo brat i ja stajali pokraj roštilja i uživali u mirisu i gledanju. Odnosno, brat je okretao štapiće i igrao se s psom a ja sam samo sjedila, jer sam lijena i pospana. Ili samo lijena. Ne znam.

Ne mogu spavati posljednjih dana. Odnosno, ovako to ide: zaspem kasno, imam zakon snove, i probudim se u sedam ili osam ujutro. Da, nije baš fora. Iako stvarno imam zakon snove, iako se ponekad jedan dosadan prišulja. Imala sam jedan jako poseban san, ali o tome drugi put.